Ловоска болета (Болетус бадиус) припада гљивицама које најчешће расту у средњоеуропским шумама. У кухињи се широко користи као пециво и цењен је због своје одличне ароме. Сваком јелу додаје укус. Можете га осушити или кисели кисели сок у сирћету. Гљиве се развијају појединачно или у групама од средине лета до јесени. Расте у четинарским и листопадним шумама, често на пешчаним тлима на травњацима и уз стазе и путеве.

Печурке су средње велике. Површина поклопца поприма заљев или браон-браон боју, док су цеви на доњој страни бледо жуте или маслинасто зелене. Стабљика је дуга, смеђа или блиједа са смеђим пругама. На тачкама се појављују плаво-зелене тачке на којима су оштећене гљиве и што разликује ову врсту од ћепова (порцини). Чврсто и хрскаво месо има лијепу гљикову арому и укус.

Мицерозни мицелиј ловорове болете доступан у нашој трговини омогућава вам да узгајате дрвене гљиве у вашој башти. Међутим, треба се сетити да на развој гљивица утиче више фактора на које сами не можете утицати. Врста тла, присуство пожељних врста дрвећа, са којима гљиве живе у симбиози и временске прилике током вегетационог периода, убрајају се међу најважније.

Већ од априла до касне јесени можете започети узгој бобица. Изаберите локацију испод дрвећа, попут борова, смрека, храстова и букова, ископајте неколико рупа и ставите око 0,5 лита дрвета помешаног са супстратом. Оптимална смеша се састоји од 5 литара тресета, 1 литре дрвеног угља или пепела, 0,5 литара гипса и 0,5 литара вермикулита. Тако припремљен супстрат треба залијевати и стављати у рупе, прекривати слојем земље дебљине 5 цм и малтерисати, како се тло не би осушило. Морате залијевати културу, ако период суше траје дуже од 10-14 дана. Под условом да су услови повољни, гљиве се могу убрати већ после 2-3 године.

У порасту су упутства и датум сетве одштампан је на сваком паковању мицелијског заљева болете мицелија.