Златна лисичарка (Цантхареллус цибариус) спада у најпознатије јестиве гљиве. Ове укусне и ароматичне гљиве могу се служити на најразличитије начине. Често се додају у јаја или умаке. Имају укус мариниран у сирћету или слатко-киселом саламури. Међутим, веома се ретко суше. Лисачице расту у великом броју на пешчаном тлу, у махови или између опалог лишћа. Можете их брати током целог лета до касне јесени, у четинарским и листопадним шумама.

Ове гљиве попримају карактеристичну, жуту боју, не прерасту, али се појављују у великом броју. На почетку је ивица поклопца затегнута, али се уздиже, тако да старије гљиве попримају облик лијевка. Дугачки набор са доње стране води у правцу стабљике. Бледо жуто месо је меснато, прилично тврдо и има пријатан, благо папрен укус и арому.

Мицелиј мицера који је доступан у нашој трговини омогућава вам да узгајате лисице у својој башти. Ово је лак задатак, ако гљивицама обезбедите услове сличне шуми. Пресудно је присуство посебних врста дрвећа, са којима гљиве живе у симбиотским односима - у том случају бор, смрека, буква и храст. Врста и пХ вредност тла, јер лисица воли кисела тла, а временске прилике такође играју важну улогу.

Храст посадите од априла до касне јесени. Прво га помешајте са 5 литара тресета и 1 литром дрвеног угља, пепелом са ватре или камина. Такође можете додати 0,5 литара гипса и вермикулита да бисте побољшали услове ваздуха и воде у земљи. Навлажите смешу. Ископајте неке рупе испод дрвећа и ставите око 0,5 литара смеше у њих. Прекријте 5 цм дебелим слојем земље и умутите. Накнадне мере неге ограничене су на наводњавање култура током продужених сушних периода који су трајали преко 10-14 дана. Прве гљиве требало би да се појаве у року од 2-3 године.

У порасту су упутства и датум сетве штампан на сваком паковању мицелијума мицелијума златне лисичице.